Lagano i tiho, baš onako kako je i živeo, noćas nas je napustio Jovan Jovanović Кivica, jedan od doajena pirotske gimnazije, čuveni profesor i nekadašnji uspešan direktor naše škole.
Jedan od onih ljudi za koje nikada ne bismo pomislili da mogu da odu, jedan od onih Piroćanaca koji su uvek tu, koje svakodnevno srećemo u gradu, na keju, u našoj Gimnaziji. Skroman a dostojanstven. Vrhunski matematičar, izuzetan pedagog, zaljubljenik u književnost i muziku, pravi intelektualac.
Rođen je 1933. god.u Pirotu, završio Prirodno-matematički fakultet, grupa za matematiku, u Beogradu. Radio je u Gimnaziji „Stevan Sremac“ u Nišu, u Ekonomskoj školi u Pirotu, a od 1967.godine profesor je Gimnazije u Pirotu. Dužnost direktora naše škole obavljao je od 1988-1998.
Matematičar i pedagog do poslednjeg dana svog života, učenicima je pružao ozbiljna znanja iz svoje oblasti, i uvek poštovao njihovu ličnost. U izveštajima različitih prosvetnih savetnika uvek je bilo zabeleženo da je „odličan matematičar, vrstan pedagog i da u svom vaspitnom radu postiže izuzetne i vrhunske rezultate“. Njagova profesorska krila iznedrila su mnoge generacije đaka. Predavao je matematiku, ali učio i opštoj kulturi, umetnosti i Životu. Od njegovih nekadašnjih učenika, dvadeset dvoje je završilo matematiku, i danas rade kao uspešni profesori u školama i na fakultetima. Osnivač je Škole mladih matematičara u našem gradu, a Društvo matematičara i fizičara Srbije više puta ga je nagrađivalo Diplomom i Poveljom za doprinos popularizaciji matematičkih nauka, organizaciji i sprovođenju takmičenja iz matematike.
Кao direktor Gimnazije, uspešno je radio na unapređenju nastave i vaspitnog rada, a u rukovođenju školom nastojao da motiviše, organizuje i pruži primer. U vreme njegovog mandata škola je postigla velike uspehe i dobila nekoliko značajnih priznanja. Za rezulate postignute u prosvetnom radu, dobitnik je Prvomajske nagrade rada, 1981. a sa Aktivom profesora matematike, dobio je Osmoseptembarsku nagradu SO Pirot. Nosilac je i Ordena sa srebrnim vencem, 1981.
Dragi profesore i direktore, škola će Vas pamtiti kao mudrog čoveka, humanog, plemenitog i dobrog; kao čoveka slobodnog duha, široke kulture, od koga smo svi, i posle Vašeg odlaska u penziju, učili o zakonitostima matematike, o književnosti, i o muzici koju ste toliko voleli. Nedostajaće nam vaše duhovite a umne dosetke na susretima penzionera u školi, lepe želje i poruke koje smo od Vas dobijali na Savindan, intelektualni razgovori i saveti uprkos godinama koje ste imali…
U sećanju svih koji smo radili i sarađivali sa Vama ostajete kao jedan od simbola našeg grada- po svim osobinama i kvalitetima koji su Vas krasili, a Gimnazija Pirot ostaje zauvek ponosna što je u svojim holovima i učionicama imala takvog stručnjaka, eruditu, humanistu i intelektualca.

Radni i učenički kolektiv Gimnazije Pirot