Sigurni smo da je za ogromnu većinu prosvetnih radnika u Srbiji obrazovanje i vaspitanje učenika jedina, i
osnovna delatnost kojom se mi bavimo. Štaviše, stasavanje mladih ljudi i izrastanje u obrazovane i jake
individue koje će biti u stanju da vode kompletno društvo u pravom smeru, zadatak je od presudne
važnosti za očuvanje tog društva. Uloga prosvetnih radnika u ovom procesu je od suštinske važnosti.
Očuvajte prosvetu, očuvali ste budućnost društva. Uništite obrazovanje, tog društva više neće biti. Ovo, i
isključivo ovo je zadatak prosvetnih radnika. Zadatak prosvetnih radnika nije da koriste prosvetu da bi se
bavili politikom. Zadatak prosvetnih radnika nije partijašenje, strančarenje, već rad sa mladim ljudima.
Prosvetni radnik mora težiti da deci usadi etičke norme kroz proces obrazovanja, a ne da po tim etičkim
normama gazi. Osnovni ideal prosvetnog radnika nije vlast, položaj, društvena privilegija, već znanje đaka.
Na žalost, ovih dana smo prinuđeni da se bavimo temama koje izlaze iz okvira naše nadležnosti. Prinuđeni
smo, jer je došao poslednji trenutak, kada moramo braniti ugled, čast i dostojanstvo institucije u kojoj
radimo, i profesije kojom se bavimo.
Želimo da obavestimo javnost da se naša škola trenutno nalazi pod koordinisanim udarom kvazi političkih
struktura u našem gradu, kojima je jedini, i isključivi cilj blaćenje škole. Ovaj koordinisani udar dešava se
zajedničkim delovanjem kvazi humanitarnih organizacija na lokalu, i para-političkih struktura, koje, po
nama već dobro poznatom sistemu – drž`te lopova – imaju za cilj da orkestriranom javnom pljuvačinom
sebe predstave kao avangardnu elitu koja je „poštena“, „pravedna“, „nepotkljupiva“. Za sve ostale,
naravno, važi sve suprotno.
Recept za ovo je vrlo zgodan. Predstaviš sebe kao mučenika, nad kojim se „vrši tortura od strane vlasti“.
Kao pristojnog, moralno neograničenog stradalnika čiji je jedini greh to što je previše pošten. A eto, vlast
ne voli takve poštenjačine, i zbog toga se nad njima vrši epski progon biblijskih razmera. O tome bruje
društvene mreže, mediji pišu o tim pojedincima koji su intelektualni gorostasi svog vremena. Narod se
čudi i iščuđuje kako je moguće da se u ovoj državi tako maltretiraju te malobrojne poštenjačine. U
međuvremenu, oni galame, a većina…. ćuti.
Nije nam cilj da na ovom mestu ulazimo dublje u problematiku političkih odnosa u zemlji. To nije naš
posao, i mi se time nećemo baviti. Ali, kada neodgovorni pojedinci u sve ovo počinju provlačiti kroz blato
ime Tehničke škole, a samim tim i sve nas koji u njoj radimo, zaključujemo da se više ne sme ostati nem, i
da smo dužni pre svega pred sobom, ali i pred decom s kojom smo radili i radićemo, da na sve neistine
koje se tiču Tehničke škole odgovorimo.
Žalosna je činjenica da je sve što se u javnosti ovih dana servira iz naše škole plod jedne decenijske
ogorčene borbe za vlast, i to od strane ljudi koji su u jednom periodu tu vlast i posedovali. I jedini, i isključivi
problem, je u tome što vlast nije u njihovim rukama. Smatramo da je ovo suština. I nije problem ničiji
humanitarni angažman van škole. Nije problem takođe niti pitanje besplatnih udžbenika u Pirotu, koje se
poteže kao kukavičje jaje. Niti ekologija, niti bilo šta drugo, već jedino i isključivo – borba za vlast. Da u toj
borbi neće prezati ni od čega, i da će ići do kraja, koliko god to bude bilo potrebno, pokazali su nam te
neodgovorne kolege, koje su na svojim profilima na društvenim mrežama dozvolile jednu besomučnu
kampanju bez ikakvog ograničenja u smislu uvreda, rečnika i pristojnog izražavanja, upućenih pre svega
direktoru škole Bratislavu Dimitrijeviću, ali, na žalost i njegovoj porodici, pre svega supruzi. Na ovaj način,
urušen je ugled Tehničke škole. Javnost se pita – šta se to dešava? Kako je moguće da se u Tehničkoj školi
dešava „progon pojedinaca“? Mora da je zla vlast za sve kriva.
Podsetićemo javnost na jednu činjenicu koje je možda mali broj ljudi trenutno svestan. Bivšeg direktora
Tehničke škole, jednog od dirigenata ove anti – kampanje, takođe je na funkciju postavila vlast – vladajuća
partija, da budemo jasni. Ali tada se nisu bunili protiv nje. Tada im je vlast bila dobra. Tada su oni vedrili, i
oblačili, i bili vlast. I niko nikada od profesora Tehničke škole nije svoje probleme sa njima, kao vlašću, na
ovaj način prosleđivao javno. Na račun bivšeg direktora se u javnosti nije čula niti jedna jedina reč od
strane kolektiva Tehničke škole. Što je jedino i ispravno, bez obzira (srušićemo snove nekima ovim), što je
i bivši direktor, sa svojim saradnicima i rodbinom, takođe bio vlast. Bez obzira što su i tada nastavnici u
Tehničkoj školi doživljavali nenajavljene posete časovima. Pritiske i pretnje disciplinskim postupcima.
Kontrole testova nepodobnih kolega. Redovne nadzore, obilaske, razgovore pod kamerom u kancelariji
direktora. Profesionalnu i ličnu diskreditaciju ljudi koji nisu deo vlasti. Ignorisanje rezultata rada, i
afirmaciju politički podobnih za eventualni nastupajući reizbor direktora. Odstranjivanje iz ispitnih
komisija i dovođenje nekompetentnih u kolektiv. Sve to, mi, zaposleni u Tehničkoj školi, pamtimo kao
nešto što smo proživljavali na svakodnevnom nivou. Ali, iz razloga dostojanstva, poštovanja institucije u
kojoj godinama radimo, naučeni da sami nosimo svoju bol, ćutali smo. I, ponavljamo, ni na jednom mestu
javno nismo diskreditovali bivšeg direktora, njegove saradnike, članove njihovih porodica, nikada i
nijednom.
Imajući navedeno u vidu, mi, radnici Tehničke škole u Pirotu, svojim ličnim autoritetom zahtevamo:
1. Da se smesta prestane sa uvlačenjem Tehničke škole u politiku – što je u potpunosti u skladu sa
Zakonom;
2. Da se svaki zaposleni Tehničke škole u javnim nastupima isključivo rukovodi prema dobrobiti
institucije u kojoj svi radimo, a da svoje lične amibicije realizuje na drugi način, bez uvlačenja Tehničke
škole u to;
3. Da se smesta prestane sa promocijom ličnih političkih pokreta, čiji je jedini cilj zauzimanje vlasti u
školi i na lokalu, u ime škole;
4. Da se dijalog o unutrašnjim pitanjima od suštinske važnosti za funkcionisanje škole vrati tamo gde
mu je i mesto – na nastavničko veće Tehničke škole, i da se ne dozvoli da o unutrašnjim pitanjima škole
polemiše javnost preko društvenih mreža i politički neostvarenih pojedinaca;
5. Da se zajednički vratimo ostvarivanju svojih ciljeva i radnih aktivnosti, a to su, da podsetimo,
predstojeći maturski ispit, takmičenja, školski projekti, unapređivanje stručnih kompetencija učenika i
nastavnika, projekat državne mature;
6. Da svaki zaposleni u Tehničkoj školi strogo vodi računa da je od interesa za očuvanje naših radnih
mesta predstojeći upisni rok, i da je naš cilj da privučemo što veći broj đaka i popunimo odeljenja prema
planu upisa; ovo je moguće ostvariti jedino odgovornim ponašanjem svih nas, čuvanjem ugleda i
dostojanstva Tehničke škole i profesije kojom se bavimo, a ovo je iznad ličnih interesa svakog ko sebe
smatra članom kolektiva naše škole. Negativnom kampanjom na račun škole, ovaj cilj biće doveden u
pitanje;
7. Da se smesta prestane sa orkestriranom kampanjom i uvredama u javnosti na račun direktora
Tehničke škole Bratislava Dimitrijevića i članova njegove porodice, ali i da se ugled Tehničke škole ne
zloupotrebljava u svrhu javnog vređanja i omalovažavanja ostalih direktora škola, javnih funkcionera i svih
drugih u našem gradu.
Želimo, i najiskrenije se nadamo da će svi oni, koji su se u ovom saopštenju našli prozvanim, saopštenje
shvatiti krajnje dobronamerno. U interesu svih nas je očuvanje radnih mesta, i dalji razvoj škole. Put za
rešenje unutrašnjih problema ne leži na društvenim mrežama, već je to jedino razgovor i saradnja. Duboko
verujemo da su neke stvari ipak važnije od vlasti, i sa ovim uverenjem sačinjavamo i ovo saopštenje, u nadi
da će biti protumačeno onako kako jedino i treba. Ovim iskazujemo mišljenje radnika Tehničke škole, i
zatvaramo prostor za bilo kakve dalje javne komentare, i diskusiju po ovoj temi.
Radnici Tehničke škole u Pirotu