U Srbiji svake godine ‘nestane’ između 6.000 hektara i 30.000 hektara poljoprivrednog zemljišta zbog urbanizacije, izgradnje infrastrukture i kopova, izjavio je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević.On je istakao da treba doneti planske akte kako bi se zaštitilo najkvalitetnije zemljište, dodajući da je modernizacija neophodna, ali da se mora voditi računa o tom prirodnom bogatstvu.
Knežević je na okruglom stolu o stanju i plodnosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji rekao je da je kvalitet zemljišta u Srbiji generalno dobar, ali da je neophodno što pre preduzeti mere kako bi se sprečila njegova degradacija.
To se odnosi na sprečavanje erozije, regulaciju reka, poljozaštitne pojaseve, kao i mere u sprečavanju antropogenog uticaja, odnosno sankcionisanje zagađivača.
Iako se podaci o poljoprivrednom zemljištu razlikuju, po statističkim , u našoj zemlji njegova ukupna površina iznosi 3,8 miliona hektara, a po podacima Republičkog geodetskog zavoda – oko pet miliona hektara, podaci poslednjeg popisa govore da se velika površina ne koristi 424.000 hektara, po geodetskom zavodu gotovo dvostruko više – 805.000 hektara.
Knežević je ukazao i na problem usitnjenosti poseda, čija veličina u proesku iznosi 5,4 hektara, a skoro 15 miliona parcela je površine do hektara.
Knežević je ukazao da će u novi zakon o poljoprivrednom zemljištu čija je priprema u toku, biti ugrađena rešenja u skladu sa evropskim pravilima kako bi se sprečilo pretvaranje kvalitetnog poljoprivrednog u građevinsko zemljište i očuvanje njegovog kvaliteta.
Direktor Instituta za zemljšte Srboljub Maksimović upozorio je da je u Srbiji ogroman procenat zemljišta neiskorišćen, pa je tako, u centralnoj Srbiji neobrađeno 12 odsto poljoprivrednih površina.
On je rekao da zemljište po zakonu mora da se obrađuje, a do sada niko nije odgovarao za to što ne koristi zemlju. ‘To bi ubuduće moralo da se sankcioniše, kao i zanemarivanje brige o kvalitetu tla. Sve stoji u zakonu, ali ga mi ne poštujemo’, ocenio je Maksimović.