Jedno sećanje na Bratislava Dankovića

09.04.2021. 11:10

Opaka bolest je u prvoj nedelji aprila otrgla iz života prof. dr Bratislava Dankovića, dugogodišnjeg šefa katedre za automatiku pri Elektronskom fakultetu u Nišu. Gromadu od čoveka. Oličenje znanja, poštenja i dobrote.

Batica, kako smo ga svi zvali, je bio i odličan šahista. Igrao je zdravo, sigurno, borbeno i do golih kraljeva. Gubio je mali broj partija. U nastupima za ekipu šah kluba Progres je ostvarivao odlične rezultate a svakodnevno „cugerisanje“ pri klubu je bio njegov odmor od nauke i posla kojim se bavio intenzivno i posvećeno. Bio je blage naravi, prihvatao je da igra sa svakim ko bi ga poterao i nikad nije pokazivao nadmenost zbog statusa u društvu i svog ogromnog obrazovanja. Neko vreme je bio i predsednik kluba, vodeći ekipu i selekcije u pobede i uspehe. Nas mlađe je često častio sokovima i kafom a kada bi „kibicovali“ njegove partije i bili zadivljeni ponekim „štosem“ koji bi uspeo da proda u partiji, samo bi lagano podigao glavu sa table i šeretski namignuo navijačima! Кakvi u samo bili njegovi mečevi sa Obradom Pešićem – Šmehom! Prštalo je na sve strane! Mečevi su trajali satima, pobednik se nije znao a ponekad su analize bitaka bile duže od samih partija! Ostaće upamćeno da je jedini čovek kome je Šmeha priznao primat u nečemu bio Batica i to u igri „darde“. Za one koji su ih poznavali, takvo priznanje je bilo u rangu Nobelove nagrade!

Nikada nije odustajao. Кada sam ga jednom priliko pitao zašto ne preda, jer mu je pozicija beznadežna i da li je ikada uspeo da spase nemoguće, odgovorio je potvrdno: „Da. Na svakih pedeset, spasim jednu partiju. Malo li je?“ Tako je rezonovao jedan blistav matematički i informatički um. Nama se činilo da i njegov mozak staje više nego što može da obuhvati onaj (kao soba veliki) kompjuter u Računskom centru čiji je direktor bio i koji je stvarao i podizao.

Otkad znam za sebe, sumnjao sam u sve, ali sam reči Bratislava Dankovića prihvatao bez rezervi. Uvek je govorio odmereno, sigurno, ubedljivo. Poznati prognozer i loto igrač Slavković je jednom prišao Batici i mrtav ozbiljan ga pitao kakav je šansa da najzad dobije na lotou, pošto igra decenijama. Danković je odgovorio, kao i uvek, jasno, otvoreno i surovo istinito:“Veća je verovatnoća da te udari grom, nego da dobiješ sedmicu“. Batica nije verovao u sreću, već jedino u znanje.

Cenili su ga i poštovali i studenti i kolege. O njegovom ugledu u akademskoj zajednici svedoči epizoda kada je prihvatio naš poziv i priključio se ručku sa svojim kolegama sa fakulteta koji su radini na izgradnji televizije Pirot. Prema njemu su se svi odnosili sa takvim poštovanjem, da sam ja tek tada istinski uvideo kakav biser imamo mi Piroćanci, tu, pored nas, u komšiluku.

Bio je beskrajno skroman i nije voleo publicitet.Pozvao sam ga i zamolio da sa njim uradim emisiju „Šetnja kejom“. Odbio je rečima da to nije za njega i da bi morao da kaže ponešto što se nekima ne bi dopalo. „Pusti Bobane, nisam raspoložan“, rekao je. „Srce me boli jer mi se obraćaju moji najbolji studenti da me obaveste da napuštaju zemlju“. Došao sam i na ideju da mu dodelimo priznanje povodom 28.decembra, dana grada. Gradonačelnik Vasić, inače njegov student, je to oberučke prihvatio. Batica je nanovo bio neumoljiv: „Šta će to meni. Nisam ja za to. Moja priznanja su moji naučni radovi, njih više stotina, posejanih po celom svetu“. Takav se odgovor i mogao očekivati od čoveka koji nije gledao ni emisiju na televiziji o javnoj odbrani svoje doktorske disertacije. Dragan Jovanović-Čeper je svedočio da su u vreme emitovanja igrali šah!

Dobro je poznavao i politiku i istoriju. Bio je član Demokratske stranke. Učlanio sam ga 1990. a kasnije je prešao u DSS i bio čak i kandidat za poslanika, iako mu ni na kraj pameti nije bilo da se bavi politikom. „Hoću da pomognem da stanu ratovi i da Srbija bude normalna i moderna zemlja“, govorio je. Ostaje nam da se nadamo da njegova plemenita duša nije skončala nezadovoljna.

Dragi naš Batice, zbogom. Nebeski klub je prepun divnih ljudi. Pozdravi Кečera, Šmehu, Vidoja, Rašu, Svendžu, Stanoja, Pacera, Dragana, Vidžu, Solara, Stoleta, Ćonu… Nisi još morao da im se pridružiš ali i najuporniji su ponekad prinuđeni da se predaju. Počivaj u miru. I ne očajavaj. Eto uskoro i ovo malo nas što još pretičemo. Da raspalimo cugericu i bacimo po neku.

Boban Nikolić
Šahovski majstor FIDE

Share This: