Još sredinom 16. veka, tada varošica Pirot je imala svoje zanatske radnje. Tokom 19. i 20. veka ovaj kraj postao je poznat kao zanatlijski i trgovački. U to vreme Pirot je imao oko 200 zanatlija i zanimanja, a njihove radnje bile su smeštene u Tijabari. Ovaj deo grada, razvijen nakon Pazara, proglašen je 1981. godine za Kulturno dobro. Danas, od ovih radnjih gotovo da nema ni obrisa, a od zanatlija posluje tek poneki od poslednjih čuvara pirotske tradicije. Jedan od njih je i Siniša Agičević, poslednji kovač ovog podneblja, u čijoj radnji udarac čekića odzvanja duže od jednog veka. Danas Pirot ima oko 1400 prijavljenih preduzetnika, a u celoj Srbiji ima 250 000 registrovanih, privrednih, zanatskih radnji. Problem je ipak što Privredna komorna ne priznaje zanatlije već se oni vode kao njen pridruženi deo. Veroljub Mihajlović, sekretar opštinskog udruženja preduzetnika Pirota, smatra da je problem u modernim tendencijama vezanim za visokoškolsko obrazovanje koje je potisnulo tradicionalna zanimanja.
Koliko je danas teško doći do majstora kada vam njihove usluge zatrebaju, govore nam naši sugrađani, koji pamte neki drugačiji Pirot.
Pravih majstora je sve manje, a za kvalitet usluga, za koji je nekada garantovao esnaf, danas jemči samo reč onoga ko uslugu pruža. Nažalost, čini se da će svi preostali majstori svog zanata, biti poslednji koji će se istim baviti u ovom kraju.