Pre sedam godina, 4. aprila 2017, preminula je Aleksandra Stanković Nešić, naša koleginica novinar i urednik informativnog programa RTV B92 i TV Pirot.Umesto nekrologa donosimo nagrađen tekst ,,Bela golubica”, Aleksandrine najmlađe ćerke Natalije Nešić, učenice petog razreda Osnovne škole ,,Jovan Dučić” u Beogradu.

Bela golubica

Zovem se Natalija i imam 11 godina. Živim sa tatom i dva starija brata. Mnogo ih volim ali verujte mi ponekad nije lako sa muškarcima.
Mama je umrla kada sam imala samo 4 godine. Slabo se sećam mame. Ali tata je na predlog našeg kuma Joce kupio kameru koja može dugo da snima. I onda je to postao naš spomenar. Često gledam naše snimke, rođendane, putovanja, izlete. Jedino u tom svetu kao u snu čujem i vidim mamu. Na nju sam nasledila krupne plave oči i boju kose.
Ali nedostaje mi mama. Tata se mnogo trudi i radi od jutra do mraka bez predaha. I on kaže da ipak ne može da nam zameni mamu…

Najteže je kada se završe časovi. Sve moje drugarice čekaju mame. One im pritrče, zagrle ih i poljube. I tako zagrljene ili se drže za ruke i idu kućama. A ja ostanem sama. Na sredini dvorišta , kao u sredini svemira.

Otkriću vam sada jednu moju tajnu.
Bio je lep dan i sve se posle škole desilo kao i uvek. Mame su sačekale moje drugarice i otišle a ja sam sela na klupu. Pravo sa neba i pravo pred mene je sletela bela golubica. Bela kao sneg. Počela je da se šeta i da me gleda. Onda mi je oprezno prišla na korak od mene. Kada su nam se pogledi sreli , bljesnulo je svetlo od koga ništa drugo nisam videla. U tom svetlu pojavio se mamin lik. Smešila mi se i govorila mi je najlepše i najpametnije stvari. U jednom trenutku mi je mahnula a ja sam opet videla tu prelepu belu golubicu. Prhnula je krilima i odletela. Sutra sam ponela parče hleba. Kada su svi otišli i ja ostala sama u školskom dvorištu, opet sam sela na klupu a bela golubica je odnekud doletela pred mene. Izmrvila sam joj hleb. Kljucala je i gledala me. U svakom njenom nežnom pogledu videla sam moju mamu.
Shvatila sam da je na nebu i da nikada ne znaš kako će ti se javiti i biti uz tebe.
Od tada se nas dve često družimo. Ponekad mi jede mrvice iz ruke. Ima poverenje u mene a i ja se lepo osećam jer znam da me mama gleda i pazi na mene i na nas .