Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Aktivan pristup može da spasi živote” sa ciljem da se podigne svest javnosti o tome da se prevencijom mogu sprečiti bolesti srca i krvnih sudova, od kojih svake godine širom sveta umre 20,5 miliona ljudi. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona, stoga je prevencija ovih oboljenja od suštinske važnosti. Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest.  Postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju, kao sto su pol, godine, genetika.
            SAVETI DA SAČUVATE VAŠE SRCE :

Budite mudri u izboru hrane i pića
Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih transmasti.
Pravite kod kuće zdrave obroke.
Budite fizički aktivni
Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.
Prošetajte do posla ili prodavnice.
Koristite stepenice umesto lifta.
Uključite se u neki sport ili ples.
Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.

Pored promena u navikama pojedinca, rad na nivou zajednice, prvensveno ulaskom u njih može pružiti ključan doprinos smanjenju opterećenja društva kardiovaskularnim bolestima, kroz razne akcije koje imaju za cilj da se građani svih starosnih grupa kroz edukacije osveste i stvore okruženje za izbor zdravih životnih stilova kod građana. 

Dodatno, važnost naše lične zainteresovanosti za sopstveno zdravlje, može da donese dobar rezultat i izvan zajednica, što jasno govori da je briga za zdravlje zapravo briga za čoveka u celini, te je ključ zdravlja srca i krvnih sudova zapravo PREVENCIJA.
 Centar za prevenciju DZ Pirot ovaj dan je obeležio prikazom izložbe u Pazarskoj ambulanti i radom u zajednici penzionera. Sa njima je vođen razgovor o zdravim stilovima zivota i ishrani, a podeljen  je i edukativni material. Svim zainteresovanim clanovima zajednice.izvršeno je merenje glikemije i pritiska.