Predstava Narodnog pozorišta Pirot “Tanka pređa srcem se tka” počinje od 19:30.

Petak, 21.03.2025. PREMIJERA

Četvrtak, 27.03.2025. SVETSKI DAN POZORIŠTA , prva repriza.

ТАНКА ПРЕЂА СРЦЕМ СЕ ТКА
Режија: Олга Димитријевић
Текст: Мина Милошевић и Олга Димитријевић
Сценографија: Јелена Кесић
Музички сарадници: Душан Ђорђевић и Силвија Нешић
Драматургија: Мина Милошевић
ИГРАЈУ:
Александра Стојановић
Данијела Ивановић
Даница Митић
Милица Филић
Александар Радуловић
Александар Алексић
ДРАМАТУРШКА БЕЛЕШКА:
Знамо да је пиротски ћилим симбол српске културе, али не знамо готово ништа о
животима његових ткаља. Њихова имена, њихов занат и њихов друштвени живот
остали су готово невидљиви, у другом плану историје. Много већу пажњу добили су
ратови и драматични политички потези владара, док се историја радничке класе и жена
сакрила под ћилим.
Ова представа осветљава управо мотив ткаља, као радница, као уметница и као
жена. У њу су уткане све жене које су дошле у контакт са ткањем или пиротским
ћилимом, од античких ткаља Пенелопе и Арахне, до Трнове Ружице и Баба Јаге
преко пиротских ћилимарки, па све до модерних уметница као што су Хеди Ламар и
Жозефина Бејкер.

Преко заната традиционално намењеног женама, ова представа истражује приче
најразличитијих жена, које повезују различите борбе: борбу за финансијску независност,
за достојанствено старење, за право на избор и самоћу, борбу против нацизма,
борбу жена у науци, борбу за сексуално ослобођење, право на одмор и разоноду.
Оријент, као историјски контекст пиротског ћилима, проговара кроз савремену причу о
Аладину из трећег света, који на ћилиму мигрира у земље Европе, не би ли се спасао
од рата.
Поред богатог документарног садржаја о ћилимарству и ћилимаркама, ова представа
садржи и поетско-музичке деонице инспирисане ћилимима, бојаџијским занатом и
пиротским народним песмама.
Традиција и етно-свет пиротског ћилима тако постају простор за ишчитавање модерне
приче о бројним ослобођењима ка којима савремено друштво и даље тежи. Све те
тежње своје корене имају у давним данима.
Овом представом желимо да деколонизујемо пиротски ћилим од капитализма: он није
бренд на продају; он је пре свега уметничко дело својих ткаља. Желимо да га
деколонизујемо и од патријархата: традиционалне вредности на које нас његове шаре
асоцирају требало би да буду вредности љубави, солидарности и креативности, а не
наметање родних улога.
Ова представа има за циљ да скрене пажњу на значај пиротског ћилима као
нематеријалног културног наслеђа, али и да отвори простор за разговор о положају
жене у уметности, њеној невидљивости, занатству и друштву уопште.
„Танка пређа срцем се тка“ није само представа о прошлости, већ и дијалог са
садашњошћу и будућношћу – прича о уметности, заједништву и непрекидном ткању
идентитета.
Мина МИЛОШЕВИЋ