На састанку, одржаном 15. 11. 2025. године, жири у саставу: проф. др Данијела Костадиновић, председник, др Слађана Илић, члан и Милош Соколовић, члан, донео је једногласну одлуку да роману Небојше Лапчевића Сејач (Агора 2024) додели Награду „Слободан Џунић”. Награда се додељује први пут ове године за најбоље прозно дело објављено у претходној календарској години. Награду додељује Народна библиотека Пирот уз подршку Министарства културе и Града Пирота.

Образложење

Роман Сејач Небојше Лапчевића заснован је на јасно профилисаном споју иконичног, поетског и епског израза, библијске симболике и митопоетизоване слике Троморавља као сакралног простора и теофаније. Конципиран као сложена приповедна целина у којој се кроз двадесет и четири поглавља развија више међусобно повезаних приповедних токова, уз изузетну посвећеност језику као „истини бића” и осећају за друштвено-политички и историјски тренутак, писац у овом делу зналачки прекорачује реалистичке границе, водећи читаоце кроз флуидне и сновидне светове уметности и уметничког стварања.

У настојању да пронађе интимни заклон у отуђеном и дехуманизованом свршетку двадесетог века, главни јунак романа, композитор Адам Дединац, трага за местом где би могао да доврши оперу, повезујући документарне трагове породичне историје – тапију из 1833. године из Јанкове клисуре, наслеђену од чукундеде Ђорђија – са рефлексијама о односу eros–creatio. У роману, тапија служи као полазиште за тајанствени либрето анонимног либретисте венецијанског порекла, чији пут до композитора Адама Дединца покреће нелинеарну причу са ослонцем на библијски мотив о Сејачу. Значај зрна и сејања, винограда и виноруја сведочи о уметничкој снази и постојаности традиције, што Лапчевића поетички приближава Слободану Џунићу.

Дединац походи Закос ливаду, terra incognita, на којој се једино може чути рајска музика. Уметник ће своју оперу посветити чистоти природе у славу Богу, где је могуће одвојити жито од кукоља. Бацајући у њиву ноте клијавице, каже: „Посејао сам њиву на све четири стране света као земну уштеђевину.” Постављајући природу као мерило човекове способности да препозна смисао и границе сопственог деловања, ликови Евгеније, Петре, Косте Памјатника, Ангела Тице и Биничког уносе у роман различите обрасце блискости, одговорности и искушења, док Ван Гогов Сејач из 1850. године, настао по узору на Мијеову слику, функционише као визуелни и концептуални еквивалент: сејач симболизује човека који на земљи сеје Божје речи, а сито означава правду.

Почев од слике Ван Гога на корицама, преко цитата Милоша Црњанског на почетку, па до инкорпорирања библијске „Приче о Сејачу” из Јеванђеља по Матеју, роман Сејач Небојше Лапчевића слави лепоту несавршености  – у животу, у делу и у уметности.

Због свега наведеног, сматрамо да је Небојша Лапчевић достојан добитник Награде „Слободан Џунић”.