РАДИВОЈЕ Т. НИКОЛИЋ – РУЊА

Рођен је 28.септембра 1960.године у Пироту, од оца Томислава и мајке Десанке. Основну школу и гимназију завршио је у Пироту. Био је студент Правног факултета у Нишу.
Одрастао је у занатској породици и од малена изучавао столарски занат, а касније и млинарство. Волео је уметност, књижевност, историју и филозофију. Бавио се сликањем и писањем.
Био је члан „Друштва ликовних уметника аматера” у Пироту од његовог оснивања 1981. године. Своје слике излагао је на годишњим изложбама удружења. Написао је три књиге: књигу песама „Пут до речи“ илустровану његовим сликама, објављену 1998. године, затим роман „Тефтер“ 2008. године и „Сарказмагорије“ 2009. године коју је, такође, сам илустровао.
Као вечити борац за истину свој пут кроз политику је пронашао у Српском покрету обнове као један од првих чланова СПО Пирот и члан Општинског одбора СПО Пирот. После победе Коалиције Заједно за Пирот био је члан управног одбора ЈП Комуналац Пирот. На место главног и одговорног уредника листа „Слобода“ дошао је 1998. године.
На иницијативу Радивоја Т. Николића ИЈП Слобода је покренула манифестцију Салон књиге и графике у Пироту. Са групом локалних аутора, окупљених у пројекту „Пиротско ћоше“, учествовао је на сајмовима књиге у Пироту, Нишу и Београду. Био је члан удружења за алтернативну уметност „Арт Алтера“ са којим је учествовао на бројним пројектима.
Од 2003. године се окреће породичном послу и постаје приватни предузетник. За себе је волео да каже да је по образовању правник, у души уметник (несхваћени), а по занимању приватни предузетник – млинар.
Радивоје Т. Николић – Руња је био комплексна личност, често оспорован због своје хировитости, али праведан, емпата, елоквентан, образован, вечити револуционар. Преминуо је после дуге и тешке болести 6. марта 2011. године у Пироту. Био је ожењен и отац три сина.