03 Nasleđe kao inspiracija – Saša Pančić Pansa
Саша Панчић Панса
Рођен 03.08.1949. године у Пироту, од мајке Зорице и оца Душана, најстарији,поред браће Миодрага -Шипе и Јована.
Саша Панчић Панса је један од оних ретких људи чији животни пут не може да се исприча у бројкама, иако су импресивне. Његова вредност мери се генерацијама које је извео на терен, карактерима које је обликовао и спортом који је захваљујући њему у Пироту добио душу, облик и трајност.
1. Дугогодишњи континуитет и трајни допринос граду Пироту
1965. године почиње да се бави кошарком. Био је члан генерације са Јовавановићем, Лазаревићем, Филиповићем, Тричковићем и Пешићем који су били прваци Србије и играли квалификације за Прву лигу са екипом Млада Босна 1967. године
Више од пола века био везан за пиротски спорт. Од 1968. године, када је почео да игра рукомет, па све до последњих дана свог живота, његов рад, енергија и знање били су посвећени искључиво развоју спорта у нашем граду. Укупно више од 30 година тренерског рада, уз додатне године као стручни саветник ЖРК „Пирот“, представља континуитет какав мало ко у локалној заједници може да има. Његов рад није био повремена ангажованост – био је позив, животни пут и лична мисија.
2. Изузетни спортски резултати и препознатљива играчка каријера
Као играч, Панса је био незаустављив. За свега пет година постигао је више од хиљаду голова на 150 утакмица, укључујући легендарни учинак од 27 голова на једној утакмици. Године 1973. проглашен је за најбољег рукометаша тадашње Југославије од стране спортских новинара — признање које говори о његовом квалитету, угледу и месту у историји спорта.
Активно се бавио играњем до 1983. године, а од 1984. године наставља као тренер
3. Изузетан тренерски рад – генерације стасале под његовим вођством
Од 1984. године Панса почиње тренерску каријеру и у наредним деценијама постаје један од најуспешнијих и најнаграђиванијих тренера у Пироту. Његове екипе су често освајале титуле, а он лично је више пута проглашаван тренером године. Посебно значајна чињеница је да је 1990. године био тренер кадетске репрезентације Србије.
4. Утицај на развој спорта у Пироту
Захваљујући Панси, рукомет је у Пироту неколико деценија био један од најважнијих спортова. Он је обучио стотине деце, поставио стандарде рада и тренинга, подигао квалитет женског и мушког рукомета и био ослонац свим тренерима.
5. Признат и ван града – награде и признања
Панса је носилац више од 20 званичних диплома, плакета и награда током деценија: „Тренер године“, „Екипа године“, плакете РСС, награде „28. децембар“, специјална признања спортских организација и бројне захвалнице фирме „Тигар“ А.Д.
6. Професионални и друштвени углед
Поред спорта, Панса је цео свој радни век провео у „Тигру“ А.Д., где је важио за одговорног и поузданог радника. У граду су га људи волели и поштовали. Био је човек од речи и човек који је својим примером учио друге шта значе рад, достојанство и честитост.
7. Наслеђе које живи и после њега
Његов највећи допринос није број голова, трофеја или диплома. Највећи успех су људи које је васпитао, спортски дух који је оставио и генерације које и данас стоје на темељима које је он поставио. Предан, строг, упоран, благе нарави, био је како кажу играчице други отац.
Човек који је својим дугогодишњим радом дао изузетан допринос спорту и имао утицај на генерације, Својим моралним интегритетом оставио је дубок траг на спорт у граду. Његов живот био је посвећен Пироту и људима , деци која су учила прве кораке у рукомету. Великог срца и величине.
Супруга Миљана (пок. 2009. год.), ћерке Ирена и Ивана, зетови Дејан и Дејан, унуци Андреј, Ања, Исидора и Страхиња су му били богатство којим се увек поносио.
Преминуо 18.07.2025. године у својој 76-ој години живота.
Награде, признања, плакете:
1985. год. Диплома тренер године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
1. 1986. год.Захвалница за допринос развоју рукомета у Пироту, – доделио: ОРК Пирот
2. 1988. год. Диплома тренер године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
3. 1990. год. Диплома тренер године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
4. 1991. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
5. 2001. год. Плакета: Признање ‘’28. децембар” тренеру ЖРК ”Пирот” за достигнућа у области спорта – доделила: Скупштина општине Пирот
Признања у виду плакета, медаља и пехара ( нису приложена), а евидентирана су:
6. 1987. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
7. 1989. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
8. 1990. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
9. 1992. год. Диплома тренер године – доделио:Општински савез организација за физичку културу Пирот
10. 1993. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
11. 1993. год. Диплома тренер године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
12. 1994. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
13. 1995. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
14. 1996. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
15. 1999. год. Плакета за допринос развоју и унапређењу рукометног спорта у Србији – доделио: Рукометни Савез Србије
16. 2009. год. Специјално признање спортског рукометног радника
17. 2009. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
18. 2013. год. Најбоља сеиорска екипа године
19. 2014. год. Најбоља сениорска екипа године
20. 2015. год. Диплома екипа године – доделио: Општински савез организација за физичку културу Пирот
21. 2016. год. Плакета дориносу развоја и унапређења рукомета у Пироту – доделио: Омладински рукометни клуб ”Пирот’
22. Дипломе са спортских такмичења на Гумијадама са екипом ”Тигар” А.Д.
23. Признања и захвалнице за допринос у спорту од компаније ”Тигар” А.Д.
24. 2025. год. Заслужни грађанин Града Пирот – постхумно

















