Биографија Момчила Цветковића

Момчило Цветковић рођен је 1942. године у Пироту. После завршеног Филолошког факултета у Београду, на групи за југословенску и светску књижевност, свој радни век везао је пре свега за новинарство, културу и јавни живот града Пирота. У редакцију листа „Слобода” дошао је 1968. године, најпре као лектор и коректор, а убрзо потом и као један од кључних људи у обликовању листа.
Као уредник „Слободе”, Момчило Цветковић остао је упамћен као човек са најдужим уредничким стажом у историји овог пиротског листа. Више од две деценије бринуо је о њеним страницама, уређивачкој политици, језику, стилу и мери јавне речи. Његови сарадници и савременици памтили су га као уредника који је знао да „теше” рукописе, да препозна оно што заслужује да буде објављено, али и да сачува достојанство листа и људи о којима се пише. Сам је истицао да новинар, осим писмености и познавања области којом се бави, мора имати и урођено осећање мере.
У „Слободи” је радио у времену када је овај лист имао изузетан значај за Пирот и његову околину. До отварања Радио Пирота, „Слобода” је била главно општинско гласило, лист који је стизао у велики број домова и остављао трајан траг о политичком, културном и свакодневном животу града. Цветковић је био део генерације која је крајем шездесетих година унела нови дух у редакцију, обогатила лист новим рубрикама и допринела томе да „Слобода” постане препознатљив документ једног времена.
Поред рада у новинарству, Момчило Цветковић је био и директор Дома културе у Пироту, а затим и директор ИЈП „Слобода”. У јавном животу био је активан и као члан Социјалистичке партије Србије; 1993. године изабран је за народног посланика у републичком парламенту, а 1996. године био је изабран за председника Општинског одбора СПС-а у Пироту. И у том периоду настојао је да локални лист, како је сам говорио, одражава односе политичких снага у општини и да јавна реч не буде лишена пристојности, мере и одговорности.
После промена у руководству „Слободе”, рад је наставио као професионални дописник Танјуга, одакле је отишао у пензију. Ипак, његово име најчвршће је остало повезано са „Слободом”, листом који је сматрао великом драгоценошћу Пирота, јер је у њеним годиштима сачуван значајан део прошлости града.
Момчило Цветковић није био само новинар, уредник и јавни радник. Био је човек широке културе, књижевног образовања и трајне везаности за књигу. Посебно је важно истаћи да је био један од најревноснијих читалаца у пиротској библиотеци, што сведочи о његовој непрекинутој потреби за читањем, образовањем и духовним усавршавањем. Дуги низ година свирао је виолину у пиротском КУД-у, чиме је дао свој допринос и музичком и културно-уметничком животу града.
У памћењу Пироћана Момчило Цветковић остаје као једна од оних личности које су својим радом, речју, уредничком савешћу и културним ангажовањем обележиле једно важно раздобље локалне историје. Његов животни пут показује спој књижевне културе, новинарске одговорности, јавног ангажмана и дубоке привржености Пироту.