Слободан Денчић је рођен 1947.године у селу Ореовица код Пирота где је завшио ниже разреде основне школе. Више разреде је завршио у Темској, Средњу пољопривредну школу у Букову код Неготина а пољопивредни факултет 1972.године у Земуну. По повратку у Пирот запослио се у ПИК-у „8.септембар“ и оженио Надеждом Ћирић, дипломираном економисткињом.
Након две године, долазе озбиљнија запослења. Слободан добија посао у ПИК “8. септембар” на месту управника пољопривредне задруге у селу Блато које је обухватало села: Блато, Костур, Велики и Мали Суводол и Понор.
Непуне три године касније дошла је Слободану понуда да буде директор новоотворене Хладњаче, на путу за Барје Чифлик. Хладњачу је градио “ГП Прогрес”, а финансијска конструкција затворена је у потпуности кредитом од банке.
Поред двадесетак стално запослених радника, у сезони откупа и прераде, у Хладњачи је радило још стотинак сезонских радника. Како су извозили, за зараде није мањкало новца за све породице. За две, три године, наведеним откупом, прерадом и извозом у Италију, кредит за Хладњачу исплаћен је банци.
1983. године је по конкурсу за директора, прешао у РО “Виновоће” Пирот, погон за прераду НАВИП-а Београд-Земун, на нови изазов у производњи и пуњењу сокова. Ту се пунио домаћи сок „Сунце“ са сликом стрип јунака Дениса.
Његов лични велики ентузијазам и способност да добро организује посао и ради успешно, довели су до тога да се у Србији, у оквиру НАВИП-а, једино у погону „Виновоћа“ у Пироту, по лиценци, пуни „Пепси кола.
Поред честих одлазака у Беч где је била централа Пепси коле за овај део Европе, био је и учесник пословних посета у највећим градовима Европе: Рим, Истанбул, Минхен, Лондон, Лисабон, на остврву Тенерифе – Канарска острва, као и САД.
“Виновоће” Пирот у то време било је познато и као предузеће чији је директор увек имао слуха за свој град и које је било спонзор многих културних представа, спортских и других дешавања.
На првим парламентарним изборима 1990.године по већинском систему био је кандидат за посланика испред СПО.
Из фирме која послује успешно, одлази својом вољом, да би 1996. године постао директор ДП “Нишавска долина” у Пироту, које се бавило производњом, откупом и продајом дувана.
Неколико година пред приватизацију био је и директор ДП „Пионир“.
Поред посла Слободан је био и посвећени члан Ловачког удружења Понишавље Пирот. Такође је са др Милетом Манићем, др Далетом Нешићем и тренером Педом Стојановићем формирао Боксерски клуб.
Био је истакнути члан Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918.године.
Преминуо је јануара 2026.године. Иза себе је оставио супругу Надежду, ћерке Маријану и Љиљану, три унука и једног праунука.